my life in Hogwarts
19.10. nedjelja
u zoru sam sišla u tamnice. bilo je mračno i baklje još nisu bile upaljene. otišla sam do svoje Spavaonice i presvukla se. onda sam se popela u Veliku Dvoranu. ni žive duše. ali, naravno, Skoro Bezglavi Nick bio je tamo. ili, kako on voli da ga se zove, Sir Nicholas. sjela sam za stol i doručkovala.
onda sam otišla do Knjižnice, ali još je bila zatvorena. ipak, tek je šest sati.
otišla sam prošetati Perivojem. šetala sam bez cilja oko dva-tri sata. onda sam sjela pod drvo na rubu Šume. oko 11 sati puno je ljudi krenulo Perivojem prema Vratnicama. naravno, pa danas je posjet Hogsmeadu. zaboravila sam na to.
i tako i tako mi se nije dalo ići.
ostala sam sjediti.
onda začuh korake iza sebe.
ukipila sam se.
onda koraci nestanu.
osluškivala sam. nema niti zvuka.
opustila sam se.
ponovno sam se prepustila mislima.
i onda me nešto zgrabi.
počela sam se otimati, ali bili su jaki. i držali me za obje ruke.
tko je to?!
okrenuh glavu.
Crab?!!!!!
i…Goyle?!!!!!!!!
onda začuh dobro poznati ljigavi hihot.
isti onaj koji Pansy ispušta svaki dan svoga bijednoga života.
stala je ispred mene i cerila se. oko nje su bile njene tri fufice.
“šta hoćeš?!” zarežim na nju.
“ooooooooooo…paaa saaamo jednu stvaar…………osvetu!” kaže i oholo se nasmije. za njom i njena pratnja.
ponovo se pokušam otimati, ali oni još pojačaju stisak.
“a vi?!”, obratim se Crabu i Goyleu, “otkad vi njoj obavljate prljava posla?!” upitah ih oštro.
Goyle otvori usta da će odgovoriti, ali Pansy zalaje na njega:
“ne pričaj s njom!!!”
“ajde, idemo.” vikne na njih.
povuku me prema Dvorcu.
opirala sam se, ali uzalud. možda nemaju mozga, ali imaju sirove snage.
pokušavala sam vrhovima prstiju izvući štapić iz džepa.
stalno mi je klizio iz prstiju.
“ajdeeeee, brže!!!” zalaje Pansy.
povuku me brže. štapić mi poskoči u džepu i uhvatim ga.
odmah sam reagirala. opekla sam Craba čarolijom i stisak je popustio.
uspjela sam se oteti Goyleu.
Pansy je zavrištala od bijesa:
“uhvati ju, glupane, nedaj joj da pobjegne!!!!!!!!!”
Goyle krene zamnom i baci kletvu.
promašio me.
okrenula sam se i pucala. pogodila sam ga u obraz. koža mu je izgledala kao vatrom opečena.
zavrištao je i pao na pod.
Crab se već bio digao i gađao me kletvom. nisam imala puno vremena.
“Protego!!!” viknuh.
oko mene se stvori Štit. kletva se odbije.
jedna cura me pokuša pogoditi. i to se odbije.
s leđa mi doleti čarolija. zapali mi se pelerina.
jedna Pansyna frendica mi se prišuljala iza.
koncentracija mi je popustila i Štit je nestao.
Pansy i njene tri frendice okružile su me i držale štapiće uperene u mene.
Pansy se slavodobitno smijala.
odjednom joj cerek prestane. nešto ju je pogodilo u leđa.
odnekud je dotrčala Jen s izvučenim štapićem.
Pansyne frendice su bile osupnute iznenadnim dolaskom i imala sam dosta vremena da ih dvije pogodim kletvama. Jen je sredila treću.
pogledala sam oko sebe. Jen je stajala pored mene, a u krugu od 5 metara od nas, 5 osoba je bilo na podu.
pogledala sam Jeniffer.
“hvala.” rekoh joj.
“nema na čemu.” kaže.
“i…oprosti.” doda.
“nemam ti šta oprostiti.” rekoh joj.
zagrlile smo se. opet smo najbolje frendice.
“onda, oćemo do Tri Metle?” upita me ona.
“ajmo.” rekoh i nasmijah se.
Preobrazila sam se i potrčala.
shvatila je mig. Preobrazila se i utrkivale smo se do Hogsmeada.
u Kod Tri Metle smo našli ostale. pričali smo i zezali se, šalili i smijali.
nas sedam, najbolji prijatelji zauvijek.
tada sam shvatila kako smo mi zapravo sretni.
ja imam Draca.
Jen ima Harryja.
Hermiona ima Rona.
čak i Leo ima novu curu.
tako i treba biti.
18.10. subota
probudio me kreštavi smijeh. otvorih oči. Pansy. i njene…(ma, ne želim biti uvredljiva)…fufice. mogla sam si i misliti. Draco pored mene također se probudio. shvatih da smo jučer zaspali na kauču.
“šta je Liiiiiiia, malo smo zaaaaaspaliiiiiiii s deeeečkom…?” počne Pansy zatežući svaku riječ i glupavo se hihoćući.
pogledala sam Draca koji je shvatio.
“ja barem imam dečka, za razliku od nekih ovdje prisutnih.” rekoh joj hladnim glasom, upućujući na njezin prekjučerašnji prekid s jednim šestašem (ostavio ju je usred Društvene, derao se na nju da je glupa i površna i slično, bilo je urnebesno smiješno (ali i pomalo žalosno)).
tada se poljubih s Dracom. (i bilo je fenomenalno, on se tako dobro ljubi...i so love him)
skoro je proplakala. njezine frendice/fufice su nas bijesno pogledale i otpratile ju dalje.
nekoliko je ljudi zapljeskalo. Draco i ja smo prasnuli u smijeh.
bila sam dobre volje na doručku, sve dok me Drax nije podsjetio da danas moram reć svima što je bilo kod Dumbledorea. sjetila sam se svog sna i činjenice da je Jen vjerojatno sve bila rekla Dumbledoreu. kako nam je to mogla napraviti? nitko ju nebi smatrao odgovornom, Dumbledore je jak čarobnjak, ali zašto nam nije rekla?!
otišli smo gledati utakmicu Griffindor vs. Hufflepuff. uopće nisam gledala, nego sam razmišljala što ću reći. neznam rezultat, samo znam da su Griffindori pobijedili. i da je jako, jako dugo trajalo.
onda su oni otišli proslaviti, a Drax i ja smo otišli večerati. onda smo otišli u Sobu Potrebe i uredili ju tako da mogu doć drugi. još jučer sam mu rekla da mislim da je Jeniffer rekla Dumbledoreu da smo Animagusi i da neznam šta napraviti. pričali smo o tome do oko četiri i onda poslali svima da dođu što brže. ustvari, Drax je napisao poruku i poslao ju. ja sam bila u dilemi šta-sad-napraviti-kad-sam-99,9-posto-sigurna-da-nas-je-Jen-odala. neznam šta napraviti…
uskoro su došli. Jen i Herms su bile trijezne, ali Harry i Ron su bili malo puno previše popili. a ni Leo nije bio baš trijezan, jer je slavio s njima…
ja sam samo tiho sjedila dok je Hermiona bacala na njih čarolije da se otrijezne.
i onda je došlo vrijeme. svi su sjeli u krug.
i čekali da počnem.
pogledala sam Jen.
“zašto si mu rekla?” upitah ju tihim glasom.
svi su izgledali zbunjeno osim Draca. Jen je izgledala začuđeno i pomalo uplašeno.
“j-ja…neznam.” odgovori mi.
“rekla šta? kome?” upita Hermiona.
ja sam buljila u pod. i Jen isto.
Draco odgovori.
“da smo Animagusi. Dumbledoreu.” kaže on.
svi su razrogačili oči i pogledali u Jen očekujući odgovor.
zurila je u pod.
“zašto nam nisi rekla?” upitah ponovo.
“rekao je da nikome ne kaž...” počne ona.
“ne to”, prekinuh ju, “zašto nam nisi rekla da si uspjela?” upitah.
na to nije imala odgovor. spustila je pogled.
svi su bili začuđeni, zbunjeni.
ja čak nisam bila ljuta na nju. osjećala sam se još gore. bila sam razočarana.
sjedili smo šuteći.
onda sam započela i polako im rekla sve što se desilo kod Dumbledorea.
svi su odahnuli kad sam rekla da neće ništa poduzeti.
na kraju smo opet svi šutili. Jen je još zurila u pod.
“ne krivim te”, na kraju joj rekoh, “ali mogla si nam reći. mislila sam da smo prijateljice.”
glas mi je bio tih i imala sam osjećaj da ću zaplakati. ustala sam i otišla van iz Sobe. čim su se vrata zatvorila, počela sam trčati. otišla sam na vrh Kule i Preobrazila se. neznam zašto. da je netko gledao bilo bi im čudno da sniježno-bijeli vuk sjedi nepomično kao kip na ogradi kule. ali nitko nije gledao.
17.10. petak
cijeli dan sam nervozna. Draco me cijeli dan uvjerava da će sve bit ok. rekla sam mu da se iskreno nadam. večer je došla brzo. prebrzo. cijeli sam se tjedan veselila preksutrašnjem posjetu Hogsmeadu, a sad vjerojatno neću bit ni u školi…
polako sam se vukla prema Vodorigama.
“sušeni žohari” rekoh.
Vodorige odskoče.
stanem na stepenice.
one se pokrenu.
idem sve višlje gore.
penjem se…
čini se kao vječnost.
pokušavam se sabrati.
duboko dišem.
dođoh pred vrata.
pokucah.
“uđite Thalia.” odgovara poznat glas.
ulazim.
“dobro veče Profesore.”
pokazuje mi da sjednem.
sjedim.
gleda me kao da proučava.
“želiš li mi nešto reći, Thalia?” pita me.
slažem nevinu facu. dobro mi ide.
“ne, Profesore, nevjerujem da imam što.” odgovaram normalnim glasom. začuđujem se kako sam smirena.
opet me gleda u oči.
uzvraćam pogled.
vidim tračak zainteresiranosti. kao da mu je intrigantno to što mu lažem.
“znači ništa mi ne želiš reći?” upita ponovno.
“ne, Profesore.” odgovaram.
šutnja.
onda se iskreno, grohotom nasmije:
“moram priznati da ste tvrđi orah nego što sam mislio, Thalia.” reče sa smiješkom.
onda nastavi:
“Thalia, vi znate da ja znam da ste Animagus. sad me samo zanima jeste li sami uspjeli, ili vas je bilo više.”
došlo je to vrijeme. vizualizirala sam se u knjižnici kako čitam o Animagusima, u Šumi kako se polako učim.
“sama sam, Profesore.” odgovorih čvrsto.
gleda mi duboko u oči.
još jače vizualiziram gore navedeno.
a onda se opet nasmije. to me osupnulo i popustila mi je koncentracija.
“pa, Thalia, čestitam. vrlo ste dobri. ali ja već znam da niste bili sami. znam da je Leo Animagus i da se Pretvara u crnog vuka. i znam da se Jen Pretvara u orla. i sad sam saznao da se vaš dečko, Draco, Pretvara u zmiju. a vi, naravno, u sniježnog vuka.” kaže on.
“i šta će se dogoditi sad?” upitam ga.
malo je šutio.
onda odgovori.
“ništa.” kaže.
bila sam začuđena.
“n…n-ništa, Profesore?”
“da, Thalia. ništa.” odgovori mi.
“z…znači da nas n-nećete tužiti Ministarstvu…? ili izbaciti iz škole?” upitah drhtavo.
“ne, Thalia, neću. ja ne izbacujem svoje učenike zbog izvanrednih magičnih sposobnosti.” odgovori mi sa smješkom.
zaustih da ću nešto reći, ali me prekine:
“a sada, mislim da je vrijeme da se vratiš u svoju Spavaonicu, kasno je.” kaže i digne se upućujući me da napravim isto.
otprati me do vrata.
Faweks je sjedio na prečki i ispružio glavu prema meni. nasmijala sam se i pomazila ga.
kad sam se vratila u Društvenu, Draco me čekao u naslonjaču. kad me vidio, digao se. nije ništa morao reći, samo smo sjeli. i sve sam mu rekla. sve. pričali smo do pola šest ujutro.
16.10. četvrtak
sanjala sam čudan san. svi smo se preobražavali u svoje Animaguse, kad sam u kutu sobe vidjela neku osobu kako nas gleda. Dumbledore. probudila sam se znojna i s glavoboljom. ON ZNA! sigurna sam u to. Dumbledore zna. bar zna za mene, ali nisam sigurna da zna za druge…moram im to reći! brzo sam se obukla i otišla u Sobu Potrebe. Nenya, Mystic i Sky su raznjeli poruke da svi ODMAH dođu. u roku od 5 minuta svi smo bili na okupu.
“ljudi, Dumbledore zna.” rekoh im.
svi su me blijedo gledali.
“zna šta?” upita Drax.
“da pokušavamo bit Animagusi.” odgovorih.
“o moj Bože…”, počne Herms, “šta ako nas izbace iz škole?!” paničarila je. Ron ju nekako smiri.
šutnja. dosta dugačka. svi bulje u pod.
“kako znaš?” upita Leo.
“San.” odgovorih tiho.
svi su se razišli. Draco je ostao samnom.
“vjerujem da ovo onda nije dobar trenutak da ti kažem da sam uspio?” upita me.
podigla sam pogled. na podu ispred mene je ležala velika crna zmija, prodornih plavih očiju. izgledao je predivno. bio je dva i po metra dugačak. Preobrazio se nazad.
polako smo otišli na satove.
navečer sam dobila pismo od Dumbledorea da moram doći sutra na ‘kaznu’. samo što sam znala da će ovaj put biti kazne. odlučila sam zaštititi ostale kako god mogu.
15.10. srijeda
na doručku mi je Jen ispričala njezinu spletku da povrijedi Cho. zgrozila sam se. mislim, ona mi je najbolja frendica, ali ovo je bilo OKRUTNO. jadna Cho. cura je ustvari sasvim ok.
imali smo Preobrazbu x 2, Napitke (radili nešto za šestu godinu, napravila prva, u rekordnom vremenu, Snape bio prisiljen dat mi 10 bodova (a baš je kreten, mislim, ja sam NJEGOV Dom, a ponašao se kao da sam mu najgori neprijatelj!)). na kraju je još nekoliko ljudi uspjelo…među njima i Jen, pa je dao Griffindorima 5 bodova (KRETEN!!! trebao je i njima dati 10!!!). onda Preobrazba, pa Astronomija, pa večera, pa moja spavaonica (s Dracom). ali nemojte si umišljati, samo smo pričali. da, SAMO pričali. to što smo pričali i francuski nema veze. ;)
14.10. utorak
preskočit ću sve nevažno do trenutka kad mi je Jen rekla da se… POMIRILA S HARRYJEM!!!!!!!!! TKO SAM SRETNA ZBOG NJIH!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! sve mi je ispričala kak je bilo… opet pričamo kao najbolje frendice…YESSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSS!!!!!!!!! na nastavi su oboje izgledali tako sretno…Harry je doslovno sjao od sreće!!! neda mi se opisivat sve, ali samo ću reći da sam ostatak dana i večeri provela s Draxom… ;)
02.05.2006. u 13:13 | 2 Komentara | Print | # | ^13.10. ponedjeljak
produdila sam se gušeći se. SIMBA MI JE SJEDIO NA LICU!!! kad sam hitro sjela u krevetu on je odletio na pod i tužno zamijaukao. nasmijala sam se, digla ga i pomazila. obukla sam se i otišla na doručak. sjela sam pored Lea i Draca (čini se da su opet najbolji prijatelji, YESSS!!!). zezali smo se i sve je bilo kao prije. s iznimkom da sam zaljubljena u Draca i on u mene (ako nije ubit ću ga ;) ). prvi sat smo imali Obranu s Hufflepufima. radili smo (opet) Neoprostive Kletve. drugi i treći sat smo imali Stare Rune, odnosno, ja i Hermiona smo ih imale. sjedile smo zajedno i većinu sata dopisivale se o temi kako-ponovo-spojiti-Harryja-i-Jeniffer. nakon mukotrpnog razmišljanja koje nije urodilo plodom, prebacile smo se na temu svojih dečki. rekla mi je da su ona i Ron sretni, da je do ušiju zaljubljena u njega. rekla je da joj je već rekao da ju voli. to je tako slatko! da bar ja imam hrabrosti to reći Dracu…dobro, mi hodamo samo tjedan dana, ali…volim ga…
onda smo imali ručak. pa Skrb. Hagrid je pričao o Akromantulama. čak je donio iz Šume bebu Akromantulu!!! kad je pitao tko ju želi primiti nitko se nije javljao. bila je mučna tišina. bilo mi je tako žao Hagrida…pa sam digla ruku…u isto vrijeme kao i Angel! nas dvje smo polako prišle i uzele bebu (ustvari bebca, jer nam je Hagrid rekao da je muško) u ruke. bilo je weird. mislila sam da će biti ogavnije, ali nije, imao je dlakavo tijelo (dlaka je bila malo oštra) i puuuno očiju…bio je čak malo sladak. slijedeći sat smo imali Čarolije. nisam ništa pazila, pričala sam s Draxom. volim ga, volim ga, volim ga…! slijedeći sat: Povijest Magije. neću ni spominjati da je jedino Herms pisala natuknice (napomena sebi: zamoliti ju da mi ih posudi kasnije!!!).
poslije Griffindorskog treninga, Draco, Leo, Herms, Ron, Jen, Harry i ja samo otišli u Sobu Potrebe. Drax i ja smo im trebali reć ono s Animagusima. rekla sam Leu ujutro sve i složio se da im kažemo. duboko sam uzdahnula i u jednom dahu rekla da smo Leo i ja Animagusi. svi su nas u čudu gledali. onda je Herms izašla iz ‘transa’ i zamolila me da se Preobrazim. napravila sam to. onda su svi pokušali, nisu baš uspijevali, Draco je uspio, ali ne baš dobro, mislim da bi on trebao bit…zmija? mislim da da. uspio je samo polovično pa se nije dobro vidio oblik životinje…
Jen na kraju nije ni probala, jer je rekla kak je kasno i da je umorna. mislim da nam nešto nije rekla…ali neznam šta! jednostavno imam onaj svoj predosjećaj…
otišla sam u Društvenu s Dracom i Leom i do pola tri smo naizmjence igrali Magični Šah (moram napomenuti da sam ih pobjeđivala, dok nisam postala toliko pospana da sam zapovijedila pijunu da napravi potez u ‘L’, što je, of course, totalno glupo jer samo konj to može!!!) valjda su me njih dvojica odnjela u krevet jer sam zaspala na kauču dok su oni igrali zadnju partiju…
12.10. nedjelja
cijeli dan provela s Draxom. nećemo u detalje. ;) oko ponoći me otpratio do moje sobe i ljubili smo se ko zna kolko. znam da hodamo tek tjedan dana, ali VOLIM GA!!! dogovorili smo se da ćemo sutra reć ljudima da sam Animagus…
23.04.2006. u 13:13 | 9 Komentara | Print | # | ^11.10. subota
Jen cijelo jutro nije izlazila iz sobe. svako malo je neka od nas odlazila da vidi kak je. popodne sam provela s Dracom, a onda je on otišao vidit kak je Jen. napravila sam onu čaroliju Smijera i rekla mu da je ona u Perivoju. otišao je. ja sam otišla učit u Knjižnicu…kad sam se kasnije vidjela s Dracom otišli smo u Sobu i pričali do ko zna kolko ujutro…
22.04.2006. u 13:13 | 0 Komentara | Print | # | ^